Fiber optičke mreže
Optička vlakna se zbog svojih izuzetnih osobina koriste u nizu delatnosti i za razne namene. Najrasprostranjenija primena optičkog vlakna je za prenos informacija, ali se sve više optičko vlakno koristi kao senzor za otkrivanje promene parametara mehaničkih, temperaturnih, hemijskih, električnih i magnetnih osobina okruženja.
Fiber optičke komunikacije su metod prenosa informacija slanjem svetlosnog signala kroz optičko vlakno.
Ovakav metod prenosa signala je razvijen 1970. godine, a prvo optičko vlakno je proizvod firme Corning iz SAD. Na našim prostorima su optičke komunikacije postale prisutne krajem 80-tih.
Prednosti korišćenja optičkih kablova u poređenju sa bakarnim su:
- Optička vlakna imaju manje slabljenje od bakarnih vodiča, te su nepotrebni pojačavači prilikom prenosa signala na velikim daljinama
- Velika propusna moć optičkih vlakana u odnosu na bakarne vodiče omogućava mnogo veću količinu prenetih informacija
- Optički kablovi su i lakši i manjih dimenzija od bakarnih za mogućnost prenosa iste količine informacija
- Nemetalni optički kablovi su potpuno otporni na EMI i RFI, takođe nema emisije signala u okruženje, pa stoga nema ni preslušavanja
- Ne postoji mogućnost za varničenje
Nedostaci korišćenja optičkih kablova su:
- Oprema za prenos signala je skuplja
- Nemogućnost daljinskog napajanja opreme kroz signalno-napojni kabel,
- Kablovske komponente (konektori, spojnice itd) su jeftiniji za bakarne kablove
- Optički kablovi su veoma osetljivi na mehaničke uticaje
- Radovi na spajanju, montaži i merenju optičkih kablova su skuplji I zahtevaju specifičnu opremu
Optički kablovi se tehnološki izrađuju slično “klasičnim” bakarnim kablovima, osim u delu izrade osnovnog elementa optičkog kabla. Pročitajte više o optičkim kablovima ...
Pasivne komponente koje se koriste u fiber optičkim komunikacijama su prilagođene zaštiti vlakna u funkciji prenosa optičkog signala. Pročitajte više o pasivnim optičkim komponentama ...
Korišćenje optičkog vlakna kao senzora omogućava registrovanje promena u prenosu svetlosti pod različitim uticajima okoline. Testiranje mehaničkih i temperaturnih osobina se vrši sa vlaknima koja nemaju specifične premaze, dok se za testiranje hemijskih, električnih i magnetinih osobina okruženja koriste vlakna koja se pre toga premazuju određenim supstancama.